Можливо нашим читачам видасться цікавою спроба перекладу цього вірша сербською мовою.

* * *

У ружама су кочије од злата.
Плаветни пути крећу с кућног трема.
Одасвуд сјај који се не схвата.
Почетак је. Још ни речи нема.
Још чудан дим, и дом из бајке рани,
И још се ништа никако не зове.
Облаци нису за реч привезани,
па једноставно - само плове, плове.
Сваки се прст још равна с Бетовеном.
Још све на свету као своје примам.
И сунце сија загонетном зеном.
Још нема речи. Поезије има.

Із "Антологија украјинске поезије XVI – XX век"

Избор, предговор и коментари – др Људмила Поповић, доцент Филолошког факултета у Београду;
Превод: др Миодраг Сибиновић, редовни професор Филолошког факултета у Београду
и др Љ.Поповић, Поговор – проф. др М.Сибиновић

http://www.ukrajinistika.edu.rs/Ukrajinistika/tekstovi/antologija.html

Прекрасно - від першого до останнього рядка. В цьому вірші хочеться залишитися назавжди... і вдихати Поезію, яка ніколи не перестане бути.